Мој је живот пола мир, пола вир...
а мене као да у њему нема...
Не знам зашто те пустих у моје снове,
али сам тужан и рад у исто време,
што имадох у себи- дадох ти све
и зато те молим: не повреди ме!
Отворих ти врата вечно затворена
и показах све своје слабе стране,
остадох без заштите пред тобом
и зато те молим: не повреди ме!
Срце узаврело предао сам ти
да куца на длану твоме
док ме волиш и оно ће радити
и зато те молим: не повреди ме!!!
Дођи опет, моја спавалице,
прислони главу на моје груди,
осети срца мог трзавице
које ми твоје присуство буди.
Дај ми опет, моја пахуљице,
те смрзнуте руке да ти их згрејем
испод моје топле мишице
док те у чи гледам и громко се смејем.
Дођи опет, моја лептирице,
рашири крила ту поред мене
и дај ми опет твоје мило лице
да ми обасја дане помрачене.
Хтео би да се на тебе љутим,
али не могу,
јер само кад чујем твој глас
све одмах заборавим
и лако ти опростим.
Хтео би да ти кажем: Не!
али не могу,
јер само када ме погледаш
и видим ти очи молићаве
све ми узимаш.
Хтео би да те мрзим,
али не могу,
јер када те само погледам
осетим да део си мене
и да не могу себе да мрзим!