Изгубљени сан
Published on 10/12,2008
Када сузе престану и останеш без речи
удахни дубоко и осети тежак ваздух између нас
понеси мало боли у својим грудима
као успомену на мене и изгубљене снове.
Јави се понекад у биро неостварених жеља
и ослушни уздахе несрећних.
Погледај у лица без очију која плачу
за жељама које су негде у ваздуху.
Прошетај понекад поред наше реке
и седи у парку на нашу клупу
знај да ћеш тамо пронаћи и мене
чекајући птице које се никада неће вратити.
Шетаћу и даље улицом изгубљених
тражећи што изгубих у неком углу
сањајући да ћу негде срести тебе
ако се случајно од њега изгубиш.
Velika je tuga izgubljene ljubavi...
Уради да срце осети песму
у годинама наших надања,
нађи извор своје младости
на клупи урезана слова
наших имена
учини да звезде сијају
седи још једном сам
и чекај
нек бар лист жути падне
нек га обори ветар
нек се светло замути.
Неко ће доћи
неко ће стати
неко ће руком проћи
преко имена.
Устани, иди
нека сада други дођу
нека се сретну
и нека се поново врате.
Agatangel, dopala mi se pesma.
"Јави се понекад у биро неостварених жеља"...koliko li tek u tom birou ima materijala!!
Možda bi se tu našla i Markesova misao:"Bože moj, kada bih imao jedan komadić života… Ne bih pustio da prođe ni jedan jedini dan, a da ne kažem ljudima koje volim, da ih volim. Uveravao bih svaku ženu i svakog muškarca da su mi najbliži i živeo bih zaljubljen u ljubav."