Љубавно писмо... за Несаницу

Шта је реч у овом дрхтавом трену када не могу изрећи то што осећам...? Како да своје неограничене емоције претопим у пуке и ништавне ограничене речи... мисаоне именице...написане на папиру...? Како да искажем ту магнетну силу у мом телу која ме ка теби силно вуче... ма, не вуче... већ за тебе слепљује....?
     Загрлио сам те из вечности и изнео из ограничености овог света који се мења, јер у вечности нема ни прошлости, ни будућности, него непрекидан овај тренутак... тренутак у ком смо ми загрљени... Да, загрлио сам те загрљајем светова и не могу да те пустим... јер би то значило крај моје вечности... Ти си мој почетак и крај...моја вечност... У теби сваки пут умрем и у теби се сваки пут изнова се родим...  Сваки пут се пред тобом ломим у безброј парчића као стакло и само ти ме можеш поново склопити, али сваки пут ти остане један део вишак- део мога срца... јер моје срце непрестано расте појено са извора твоје љубави... Расте толико брзо да се плашим да ћу се сав претворити у једно вееелико срце...  
  Узаври ово мало крви у мено када сам поред тебе и осетим како се кап претвара у океан таласа којима те запљускујем и носим...загрљени ти и ја у таласу вечности са милионима бљештавих бисерних стаклића мог срца...
    Једноставно, ти си загонетка мога бића и без тебе ја не знам одговор о себи... ти не знаш одговор о теби... Моје решење је у теби, а твоје у мени... неко их је у нама сакрио, али смо пронашли себе у загрљају светова и нашли одговоре на загонетке наших вечних бића...
 Гле, оте се из мене један дрхтави дашак из мојих груди... Шта је реч унета у вечност... вечна реч... Зар у овој вечности он не подсећа на неки меки глас који се ломи о границе безграничног....? Чујеш ли шта шапће нечујним језиком....и како то другачије звучи овде у вечности...? Ја чујем......
                                                       ВОЛИМ ТЕ!!!
 
Драга моја nesanice, надам се да си задовољна... Што се тиче кандидата које сам ја изабрао, то су:
1) malaino
2) bealiever
3) Zdenka
4) betyn
5) tijanas

03/29,2009 Posted to ne sasvim obicno

Comments (17)


Можда шума зна

Шуме и поља, 
горе, реке и мора,
чак, небо и земља
то си ти - то сам ја.
Пламен и лед,
мировање и лет,
коло без краја
све живи, све буја...


Можда шума зна висину неба,
можда зна река која је у облацима сила,
или се једноставно поново љубав родила,
али одакле се, као пролеће, појавила?   


Небеска купола
пуна тајни и чудеса
пуна бездана и огња,
за тебе и мене.
Језа и зној,
чежња и покој,
као пахуљице и снег
то сам ја - то си ти.

Можда шума зна лепоту неба,
можда зна река која је у облацима сила,
или се једноставно поново љубав родила,
али одакле се, као пролеће, појавила?

                                              ***

Ово је једна песма на руском коју сам покушао (наспрам својих могућности) да пренесем на наш језик. Надам се да ће Вам се свидети, јер пролеће је ту, а надам се и нове љубави....

03/28,2009 Posted to Poezija

Comments (13)