Предосетио сам те

А ја сам те осетио и предосетио
у поветарцу меком и топлој киши,
у ваздуху који те је на себи носио
у светлу којим сијала си.

А ја сам те упознао у сну немирном,
када си ми била и радост и стра',
Док си ми била још непозната ликом,
ал' топла к'о додир и мека к'о лан.

Да, ја сам те већ знао одавно
из мојих сећања којих се не сећам,
ал' сад док стојиш ту преда мном немо
чини ми се да те још и више знам.

О, знао сам да ћес ме потпуно разумети
и испружити своје отворене дланове ка мени,
топло ме погледати као дете без речи
као да се већ дуго, дуго знамо.

04/27,2009 Posted to Poezija

Comments (20)


Док тихо пада мрак

Тихо пада мрак...

 

Да ли чујеш мој глас

који те из даљине зове,

зове у моје снове

исткане од месечине?

 

 Тихо пада мрак...

 

Осећаш ли мој поглед,

поглед што ти косу дира

ношен на крилу лептира,

од поветарца рођен?

 

Тихо пада мрак...

 

Видиш ли моје речи,

речи које нисам рек'о

и није их чуо још нико

и никоме их нећу рећи?

 

Поново тихо пада мрак....

 

Да ли чујеш мој глас

који те из даљине зове,

зове у моје снове

исткане од месечине?

04/26,2009 Posted to Poezija

Comments (12)


Под кожом си ми

Увукла ми се под кожу
једна слатка, мала и мека,
као маслачак нежна,
као поветарац топла...
О, да ли је од сна створена
или исткана од нити маште?
Или је нестварна као зрак
истопљен у ваздуху?
Нисам сигурн у стварност
и постојање свега око мене
јер је јава са њом сан,
а сан наставак јаве...
Лети као прозирна сенка
и продире у моје тело...
Настанила се у мени
тако дубоко и вечно...

04/20,2009 Posted to Poezija

Comments (5)


Нежна грлице

Долетела си на мој длан,
кад ми је био најцрњи дан
и спустила си своје меко лице
на моје груди, нежна грлице.

Затворила си очи и ћутала
и схватих твоју песму без речи
срцем си ми све испричала,
оно што никоме нећеш рећи.
 
Схватила си у том трену
молитву у мом оку скривену...
жељу да си у животу мом
и ја заувек у твом.

04/14,2009 Posted to Poezija

Comments (19)


Сретох те кад беше мрак

Сретох те кад беше мрак

и чух нему песму твог срца

и запамтих твој траг,

траг на леду који пуца.

 

Стадох блед за трен,

не од зиме, већ од стр'а,

јер знадох да бићу њен

целог свог живота.

 

Схватих у том трену

да не видим месец млад

већ само косу њену

коју распусти тад...

 

Сретох те кад беше мрак

и родих се у том трену,

јер оставила си на срцу траг

и још увек си у њему...

04/12,2009 Posted to Poezija

Comments (13)