Дозивам те
Дозивам те често ноћу
када збирам секунде без тебе
покушавајући да отерам самоћу
која ме стегла као тешко бреме.
Дозивам те често јутром
када се сунце роди и засија,
али ме не греје, већ хлади
јер ми без тебе сунце баш не прија.
О, дозивам те често у слепилу
дана када само тебе тражим.
Дозивам те, вичем, шапћем и молим
да дођеш и вратиш ми живота силу.
Дозивам те често, баш често...
О, да ли ме чујеш?
Дођи, празно је то место
где у мом животу ти станујеш!
Дозивам те често поред реке
и проводим тако јутра, дане, ноћи...
Све док још дишем прихватити нећу
да никада више ти ми нећеш доћи!