УДОВИЦА
Published on 10/05,2008
Плакала је целу тамну ноћ
и још јој је лице влажно од суза
ломи танке прсте и усправно стоји
као оголело дрво после олује.
Топло грли још поспану децу,
а очи јој пуне врелих суза.
Гледа их како једу, душа јој пуца,
"Не, не могу, сине, ја сам већ јела!"
Сва по кући лети-земљу не дотиче,
а стеже је туга као земља мрка.
Покрила је своја осећања велом
да мора да ради за себе и мужа.
Сунце опет зађе. Дан се завршио
и увелико ноћ хита новом јутру.
Она није легла, а и њој се спава,
има још само нешто да уради.
Tužno...
........
Pjesma je lijepa.
Žena iz pjesme, ma koliko skrhana bolom i gubitkom svjesna je da mora dalje, da mora da brine o djeci, da mora da bude i otac i majka.
Jaka je ona,
mora.
Kako je njoj, samo ona zna.
Нек је јача и и од судбине