Мати
Published on 10/11,2008
Одмори се мало моја мученице,
спусти ломне руке да одморе мало,
набор'о је ветар твоје суво лице
ал' се времену још није предало.
Устала је рано, а и њој се спава
да уради оно што успела није,
савила се леђа, клонула јој глава
али она ради све усрдније.
"Могу ја то сама,навикла сам, сине!"
одговара кад јој се помоћ понуди,
да помогне другом и за другог да брине
препуне су њене напаћене груди.
Уморена јадна од тешког бремена,
али још јој сија изборано лице.
Непрестано за њу молим Господа
да прими подвиг и ове мученице.