Izgubljeni snovi

Можеш да изгубиш посао

и да те љубав грубо изда,

али једно знај у животу

ја бићу ту да те утешим.

Када ти сузе лице облију,

људи сву у теби наду убију,

можеш да се надаш на то

да крај тебе бићу ја.

Када те сви забораве

и осетиш бол и тугу

знај да можеш да се вратиш

на ово раме за плакање.

Када ти топлине нестане

и осетиш хладан бол

дођи у ове топле руке

да те загрејем, па иди.

                   Опет.

Када сузе престану и останеш без речи

удахни дубоко и осети тежак ваздух између нас

понеси мало боли у својим грудима

као успомену на мене и изгубљене снове.

Јави се понекад у биро неостварених жеља

и ослушни уздахе несрећних.

Погледај у лица без очију која плачу

за жељама које су негде у ваздуху.

Прошетај понекад поред наше реке

и седи у парку на нашу клупу

знај да ћеш тамо пронаћи и мене

чекајући птице које се никада неће вратити.

Шетаћу и даље улицом изгубљених

тражећи што изгубих у неком углу

сањајући да ћу негде срести тебе

ако се случајно од њега изгубиш.

Када лагано утихну нежне виолине,

и музика од умора стане,

ти начуљи срце и ослушни,

срце моје ће ти сасвим тихо рећи

колико ми у животу значиш.

Кад одигра свој последњи плес

осуђеник кога на смрт воде,

топлина мојих немирних прстију

нешто ће ти додиром рећи:

колико ми у животу значиш,

Кад умре крваво сунце за брегом

доћи ћу крадом до тебе да те видим

како мирно спаваш невиним сном

и рећи колико ми у животу значиш!

Одмори се мало моја мученице,

спусти ломне руке да одморе мало,

набор'о је ветар твоје суво лице

ал' се времену још није предало.

Устала је рано, а и њој се спава

да уради оно што успела није,

савила се леђа, клонула јој глава

али она ради све усрдније.

"Могу ја то сама,навикла сам, сине!"

одговара кад јој се помоћ понуди,

 да помогне другом и за другог да брине

препуне су њене напаћене груди.

Уморена јадна од тешког бремена,

али још јој сија изборано лице.

Непрестано за њу молим Господа

да прими подвиг и ове мученице.

Седео је немо на земљи поред пута

наслоњен на зид што се над њим диже,

слеп од рођења, а поглед му лута

као да читав свет хоће да обиђе.

Сасушено лице, али ипак сија

испружио руку-милостињу чека.

Ужива у мраку који нема краја

и видети сунца неће ни до века.

Пратио је својим невидљивим оком

безброј лица и погледа бледи

удели по неко просјаку сиротом,

а он би и даље мирно остао да седи.

Гледам твоје очи док се будиш

и сваки пут видим онај исти сјај.

 Радујем се сваком новом рађању сунца

 јер знам да се будиш крај мене.

  Речи нису моћне да искажем шта осећам

 и довољно је да ћутим и гледам те.

Доносиш ми у живот непрестано нова јутра,

 у длановима носиш сунце за мене.

 Плашим се, понекад, да не заслужујем

 све то што ми ти дарујеш.

 Сада знам да када будем стар и сед

 да ћу те волети истим жаром као и сад.

Молим те само једно у животу

да када се на мене навале бриге,

глава ми клоне и откажу ноге

погледај ме у очи и реци: Не бој се и ја сам ту!

Смеј се увек, јер је то лепота

и сунце се смеје сваког новог јутра,

облаци се смеју ожеднелој земљи,

а зашто се и ти смејала не би?

И када си тужна-смеј се, биће боље,

јер туга се лечи ако имаш воље,

осмехом се може учинити много

јер када смејеш и другима је драго!

Не требају ми посебни људи у животу,

јер посебност се не огледа у успесима,

већ ми требају прости људи

који на посебан начин умеју да воле.

Зашто ће ми сва лепота овог света

ако немам никог око себе,

јер свет се не огледа у величинама,

већ у људима који гигантски воле.

Моје је благо тамо где је моје срце,

а то је међу онима који ме воле!

Јер није човек богат колико има новца,

већ колико има људи које воли и који га воле!!!

Плакала је целу тамну ноћ

и још јој је лице влажно од суза

ломи танке прсте и усправно стоји

као оголело дрво после олује.

Топло грли још поспану децу,

а очи јој пуне врелих суза.

Гледа их како једу, душа јој пуца,

"Не, не могу, сине, ја сам већ јела!"

Сва по кући лети-земљу не дотиче,

а стеже је туга као земља мрка.

Покрила је своја осећања велом

да мора да ради за себе и мужа.

Сунце опет зађе. Дан се завршио

и увелико ноћ хита новом јутру.

Она није легла, а и њој се спава,

има још само нешто да уради.